Jantar, Magellano - ​ssSSok tekst (lyrics)

"Samo spremam sanduke i samo
Spremam sanduke i
Neke podvale smrti to je smrti"

La la la la la la laaa
La la la la la la laaa
La la la la la la laaa
La la la la la la laaa ssSSok!

Zatvori oči, zamisli srp
Jednom zamahne i više ne osjeća krš
Postaneš svemir, postaneš mir
Shvatiš da si još uvijek živ
Možda me u ratu zdere protivnički snajper
Možda me razdere i poždere crni panter
Možda pijan teturam i propadnem u šaht
Možda krivo skrenem u preopasan kvart
Možda infarkt, dok derem mic
Il' ubod nožem dok pokušavam smirit fight
Možda dobijem gangrenu od neliječene rane
Možda mi rak pojede unutarnje organe
Možda previše high, padnem pod tramvaj
Možda tsunami pogodi Zagreb i bye bye
Poludim od ljubomore, ubijem nju pa sebe
Možda umrem u snu, a možda zbog tebe
Možda mi psihopat zakuca u glavu čekić
Možda me kamatari zamjene sa nekim
Možda mi autobus sleti u provaliju
Navijam za Hajduk, možda me na smrt razbiju
Možda požar, potres, Parkinsonova bolest
Cijankalij u piću, odlazim u povijest
Možda mi padne na glavu, stanem na bombu
Il' me pogodi metak dok
Držim govor na balkonu

La la la la la la laaa
La la la la la la laaa
La la la la la la laaa
La la la la la la laaa ssSSok!
La la la la la la laaa
La la la la la la laaa
La la la la la la laaa
La la la la la la laaa ssSSok!

Šećem mračnom ulicom, ja ne znam 'ko sam
Ne znam di sam
Tako svaki dan ta ista ulica i ista lica
Blijeda k'o u vampira
U šakama svi nose pisma
Nisam siguran, brijem da nose karte za izlaz
Stavim ruku u džep iza da svoju pronađem
Ali kita, kad malo razmislim ništa ne znače
Drže kuverte i svaki dan repriza, vise dalje
Tu u ulici strave i fakat nikad ne izlaze
Sjedim ispod lampe, ne rade žarulje a mrak je
U daljini vidim nju, lagano korača naprijed
Gleda me u oči, plače
Pored nje prelete vrane
Što je bliže, to je više strah me
I znam zakaj
Ja sam jedini bez karte, tak' je
Uzimam zrak jer njene šake se rastvore
Desnom želi da me takne
Zadnje sekunde, ja se odmaknem i skupim snage
Pa odmahnem zbogom gospođi, tamnijoj od tame
Počnem trčat' da ne postanem
Plamen na svijećama ja želim bit sa svojima
Od kojih nemam sjećanja
Gdje sam ja? Ne znam sam neka stane predstava
Svjestan sam da nema smisla
Sve je slika nestvarna
I ona je samo jeben san, mislim kad trčim
Stanem i kleknem da zamahne da
Se jednom sve završi
Ona se nasmiješi, pruži ruku u kojoj drži
Pismo u kojemu piše
"Sretna godišnjica smrti, jantar"
Dignem se tada s poda
Napravim ja korak nazad i počnem krvarit'
Pa primijetim moja krv je tama
Tu sam odavna, proživljavam isto svakog dana
Čovjek ujutro a navečer se u noć pretvaram
Vlastita bol je hrana dok molitva para nebo
Paralelno s nama oni vide
Svjetlost barem jednom
Svakodnevno gubim sjećanja kradu ga pjesmom
200 mrtvih meni pjeva za novi dan u vječnost

La la la la la la laaa
La la la la la la laaa
La la la la la la laaa
La la la la la la laaa ssSSok!
La la la la la la laaa
La la la la la la laaa
La la la la la la laaa
La la la la la la laaa ssSSok!